Ноћ са Дубровником

Ноћ са Дубровником

1.

Сви смо у опсади ових црних дана,
све нас подједнако туку, мој Госпару,
и с копна, и с мора - са свих страна
само грми: барут! барут! барут! 

Не познајем никог сред дима и тмуше,
али ипак ћутим ову мржњу стару
коју никоговић сипа, обездушен,
на све што смо били, мој дични Госпару. 

Његово је ово вријеме, и меци,
а наша је патња у сузи скривеној,
што је својој мртвој дугујемо дјеци
кад будемо, некад, смјели да плачемо. 

2.

Зашто ли се сјетих трагичног Солина,
оног велеграда красних саркофага
што га, након двије хиљаде година,
затрпаше земљом па оде бестрага.

Није онда било ни рата, ни флоте, 
ни пијане руље њихове и наше;
могао се Солин спасити страхоте,
могао је, али - ипак није спашен! 

А шта тебе чека, Господине Граде,
у овој ноћи братске крвомутње,
док крвници мирно свој посао раде?...
Не дај, Боже, да се стекну моје слутње! 

Ноћ, 11/12. нов. 1991.

У Градини гроб до гроба

У Градини гроб до гроба 

На ушћу Уне у Саву, у атару села Градина, прекопута Јасеновца, усташе су прошлог рата убиле маљем или заклале ножем преко 350 хиљада људи, жена и дјеце, углавном из Поткозарја. Сви су они покопани у стотинак мамутских гробница које се данас распознају као болна улегнућа на образу Земље.

У Градини гроб до гроба,
а у сваком по град људи,
сто гробова - сто градова
под цвијећем узалудним. 

Нит га беру нити косе,
нит његују, нити газе,
нит му вјетри прах разносе,
нит га пчеле обилазе. 

Само цвјета, само вене,
само вијек свој вјекује,
да тишином опомене,
да тишином одјекује. 

У Градини гроб до гроба,
на два јутра земље плодне
сто гробова, сто градова
од Градине - куд год одем.

Код Јасеновца понире Сава

Код Јасеновца понире Сава 

Код Јасеновца
понире Сава
у понор помора,
у бездање ...
Ослушни како се
стропоштава
низ људске кости
и лобање. 
С висина живота
пада ријека
и далеко се
њен јек чује
- широм свијета
и широм
човјека
тај страшни
суноврат
одјекује. 

Код Јасеновца
понире Сава
у амбис човјеков
(О, таман ли је!)
па потом израња
широка и плава
дозвана душом
Славоније.

Јоже

Јоже 

Продао Христа Марксу,
па онда Маркса Христу,
за исте паре, уз таксу
и провизију исту. 

Такав је трговац Јоже
- продаће све што може,
чак и ту вјеру нову
продаће сјутра за лову. 

Лимун

Лимун 

Да ли је лимун воће или није
кад се он не једе него пије?
И како може да расте на грању
нешто што је у течном стању? 

Овим се проблемом бавим највише
док какав лимун пијем и сишем. 
Али нека мисли ко шта хоће
- лимун је воће
посебне каквоће
и нема здравије текућине
за температуру и друге врућине.

Банана

Банана 

Б је позната по својој кори
која може сваког живог да обори,
да га испребија и унакази
ако је неучтив па је нагази. 

Силеџијама из наше кафане
памет је утјерала кора од банане,
а многим шпијунима страних сила
једино је она доскочила. 

Само су мајмуни јачи од банане,
али се ипак мудро држе гране
и искључиво се крећу
- по дрвећу.

Ананас

Ананас 

Стигао ананас и код нас у село
(први пут откад је нас и ананаса!)
и чим се чуло да је то за јело
- навалила народна маса. 

Пробају људи тај плод свјетски,
па ћe понеко, себи у браду;
"Ово је изгледа пипун зетски,
који је завршио школе у граду".