понедељак, 07. април 2014.

Ноћ са Дубровником

Ноћ са Дубровником

1.

Сви смо у опсади ових црних дана,
све нас подједнако туку, мој Госпару,
и с копна, и с мора - са свих страна
само грми: барут! барут! барут! 


Не познајем никог сред дима и тмуше,
али ипак ћутим ову мржњу стару
коју никоговић сипа, обездушен,
на све што смо били, мој дични Госпару. 


Његово је ово вријеме, и меци,
а наша је патња у сузи скривеној,
што је својој мртвој дугујемо дјеци
кад будемо, некад, смјели да плачемо. 


2.

Зашто ли се сјетих трагичног Солина,
оног велеграда красних саркофага
што га, након двије хиљаде година,
затрпаше земљом па оде бестрага.
Није онда било ни рата, ни флоте, 
ни пијане руље њихове и наше;
могао се Солин спасити страхоте,
могао је, али - ипак није спашен! 


А шта тебе чека, Господине Граде,
у овој ноћи братске крвомутње,
док крвници мирно свој посао раде?...
Не дај, Боже, да се стекну моје слутње! 


Ноћ, 11/12. нов. 1991.



У Градини гроб до гроба

У Градини гроб до гроба 

На ушћу Уне у Саву, у атару села Градина, прекопута Јасеновца, усташе су прошлог рата убиле маљем или заклале ножем преко 350 хиљада људи, жена и дјеце, углавном из Поткозарја. Сви су они покопани у стотинак мамутских гробница које се данас распознају као болна улегнућа на образу Земље.

У Градини гроб до гроба,
а у сваком по град људи,
сто гробова - сто градова
под цвијећем узалудним. 


Нит га беру нити косе,
нит његују, нити газе,
нит му вјетри прах разносе,
нит га пчеле обилазе. 


Само цвјета, само вене,
само вијек свој вјекује,
да тишином опомене,
да тишином одјекује. 



У Градини гроб до гроба,
на два јутра земље плодне
сто гробова, сто градова
од Градине - куд год одем.





Код Јасеновца понире Сава

Код Јасеновца понире Сава 


Код Јасеновца
понире Сава
у понор помора,
у бездање ...
Ослушни како се
стропоштава
низ људске кости
и лобање. 

С висина живота
пада ријека
и далеко се
њен јек чује
- широм свијета
и широм
човјека
тај страшни
суноврат
одјекује. 


Код Јасеновца
понире Сава
у амбис човјеков
(О, таман ли је!)
па потом израња
широка и плава
дозвана душом
Славоније.




Јоже

Јоже 

Продао Христа Марксу,
па онда Маркса Христу,
за исте паре, уз таксу
и провизију исту. 


Такав је трговац Јоже
- продаће све што може,
чак и ту вјеру нову
продаће сјутра за лову. 







Лимун

Лимун 

Да ли је лимун воће или није
кад се он не једе него пије?
И како може да расте на грању
нешто што је у течном стању? 


Овим се проблемом бавим највише
док какав лимун пијем и сишем. 

Али нека мисли ко шта хоће
- лимун је воће
посебне каквоће
и нема здравије текућине
за температуру и друге врућине.





Банана

Банана 

Б је позната по својој кори
која може сваког живог да обори,
да га испребија и унакази
ако је неучтив па је нагази. 


Силеџијама из наше кафане
памет је утјерала кора од банане,
а многим шпијунима страних сила
једино је она доскочила. 


Само су мајмуни јачи од банане,
али се ипак мудро држе гране
и искључиво се крећу
- по дрвећу.







Ананас

Ананас 

Стигао ананас и код нас у село
(први пут откад је нас и ананаса!)
и чим се чуло да је то за јело
- навалила народна маса. 


Пробају људи тај плод свјетски,
па ћe понеко, себи у браду;
"Ово је изгледа пипун зетски,
који је завршио школе у граду". 






Шипак или нар нар или шипак

Шипак или нар 
нар или шипак 

Кад имаш шипак имаш и нар
јер то је потпуно исто,
као вељача и фебруар
или ко Риле и Ристо. 


Но, разлике има, ипак,
између једног и другог,
јер нар је само шипак,
а шипак - и нешто друго. 


Једно му име одстрани
и наук за свагда извуци:
бољи је нар на грани
него шипак у руци.







Камила

Камила 

Немој жалит камилу због суше
и пустињског вјетра безобзирног;
све невоље једаред се сврше
- зна то она и прежива мирно. 


Ако буде боље - добро дошло,
ако буде мријет - мријет ће се;
ником није још за руком пошло
да се своје судбине отресе. 


Док ти псујеш и свађаш се с Богом
пуцајући у погрешну мету,
она има оазу са водом
на овоме и оном свијету. 


Она је већ тамо гдје ти треба
тек да стигнеш, ако си на путу:
са ове и с оне стране неба
она живи у истом тренутку. 


Немој жалит камилу због суше,
већ нас жали и тражи лијека;
како ћемо кроз ово бездушје
истом страном неба, довијека.






Један нешто озбиљнији поглед на магарца

Један нешто озбиљнији поглед на магарца

Да окупаш зебру,
да јој спереш шаре,
шта би била зебра?
Обично магаре. 


А да нешто ставиш
магарцу на ребра
исте оне шаре
- би ли посто зебра? 


Ја мислим да не би
(И сигурно не би!)
јер он не да да се
тек тако позебри, 

ко што неки лако
своје рухо свлаче
и облаче туђе
па се - помагарче.







Полиглота


Полиглота

Мој пас је рођени полиглота:
говори сто језика првокласно.
Кад тај зарежи иза плота
сви га разумију и - све им је јасно.






Бретеле са фабричком грешком

Бретеле са фабричком грешком

Са рамена низ мишице бијеле
сваки час склизну њене бретеле,
а сирота жена само црвени
- тешко јој, очито, а теже мени. 


Док она једну с муком подиже,
друга већ клизи све ниже и ниже.
Обла рамена па би и пчела
склизнула одатле, а не бретела. 

Ох, што се мучи јадна жена
да смири бретеле и рамена...
Морам је водит, па хтјела - не хтјела,
у неки сервис због тих бретела. 

Јер, очигледно, њене бретеле
имају крупан фабрички фелер. 







Источни вестерн

Источни вестерн

Пјесма је увијек при руци
као револвер о појасу,
па кад ти дојади
- само повуци
и туци,
право у масу. 


Пуцај у срца,
у чела,
у очи,
и не поштеди
никога живог,
а кад све средиш,
пажљиво закочи
и крени
полако
у крчму
- на пиво.





Грлом у Полимље

Грлом у Полимље 


Гори јесен, капљу шљиве
у првоток љут,
а ми грлом у Полимље
- нанио нас пут. 


Три смо ноћи и три дана
текли као Лим
од казана до казана
- упоредо с њим. 


Пјевала нам дању јесен
озлаћена сва,
а чувао ноћу мјесец
(или, можда, два?) 


И данас бих тамо био
крај казана ког
да нас није разјурио
љубоморни Бог. 


Гори јесен, тече шљива
у првоток љут ...
Тешко ли је из Полимља
низ тријезан пут.






Инструкција за једну слику

Инструкција за једну слику 

Прво замислите прапочетак,
диносауре, мамуте, олује,
па онда замислите свог косматог претка
како се на ријеч одлучује. 


Замислите му при том лице и очи,
па зубе, косу и чело ниско,
па дочарајте како му се кочи
очајно грло нетакнуто вриском. 


Па затим додајте читавој слици
нијему масу која чека
да чује име сунцу, птици...
Јесте ли замислили тог човјека? 


Сад насликајте косматог дивљака
са главом мало нагнутом у страну
како зажиже усред мрака
свјетлост до тада ником знану. 


Па опет замислите све испочетка,
диносауре, мамуте, олује,
и величанствени глас човјека
како кроз простор одјекује. 






Нека ме не буде

Нека ме не буде

Нека ме не буде кад будем престао да волим
јер тада од мене не би остало ништа
- можда само угарак неки голи
од читавог овог великог огњишта. 







Без свега могу

Без свега могу

Без свега могу
- без руку,
без ногу,
без главе се
чак
осјећам
много комотније,
али без срца
- без срца не могу,
тог маленог срца
својег
и свачијег.






Можда

Можда


Можда ту љепоту
којом живим сада
у неком животу
просањах
некада
и она ме стиже
сад
у мимогреду
у овом животу
ко зна ком по реду. 

Можда баш овако
и баш оволико
стајао сам давно
пред том истом сликом
не слутећи да ћe
она
једног дана
изаћи да живи
изван свога рама. 








Гимназијалке на снијегу

Гимназијалке на снијегу 

... А да их није
овако
зими,
њих
што вјечно на љето мисле,
ми би се провели
као Ескими
- као пингвини
смрзли би се. 

Да није тих очију
и тих лица
из којих
вјечно
сунце грије... 

... Гимназијалке,
данас
свакој по петица
из живота,
љепоте
и
поезије.