понедељак, 07. април 2014.

Ноћ са Дубровником

Ноћ са Дубровником

1.

Сви смо у опсади ових црних дана,
све нас подједнако туку, мој Госпару,
и с копна, и с мора - са свих страна
само грми: барут! барут! барут! 


Не познајем никог сред дима и тмуше,
али ипак ћутим ову мржњу стару
коју никоговић сипа, обездушен,
на све што смо били, мој дични Госпару. 


Његово је ово вријеме, и меци,
а наша је патња у сузи скривеној,
што је својој мртвој дугујемо дјеци
кад будемо, некад, смјели да плачемо. 


2.

Зашто ли се сјетих трагичног Солина,
оног велеграда красних саркофага
што га, након двије хиљаде година,
затрпаше земљом па оде бестрага.
Није онда било ни рата, ни флоте, 
ни пијане руље њихове и наше;
могао се Солин спасити страхоте,
могао је, али - ипак није спашен! 


А шта тебе чека, Господине Граде,
у овој ноћи братске крвомутње,
док крвници мирно свој посао раде?...
Не дај, Боже, да се стекну моје слутње! 


Ноћ, 11/12. нов. 1991.



Нема коментара:

Постави коментар