недеља, 6. април 2014.

Бјелина

Бјелина


Стојим под пахуљама са руком просјачки
испруженом.
Оне падају, осмјехују се и мру на моме длану,
пуно је јутрос њежности и доброте у простору
оснијеженом
скоро да повјерујем како сам некада и ја имао
маму.
Скоро да повјерујем у све недођије и шарене
лаже,
у све приче о патуљцима, снежани и црвенкапици,
скоро да повјерујем како ћу некада опет бити
мажен
код моје добре баке тамо у Горњој Буковици.
Стојим под пахуљама са руком просјачки
испруженом,
али ни сам не знам да ли нешто дајем или
молим,
о не зачуди се и не замјери ми, прва жено,
која јутрос овуда прођеш ако почнем да те
волим.






Нема коментара:

Постави коментар