Бању Шарановићу
Ове јесени ни тебе ни мене,
ти у гробу - ја у гарсоњери.
Стижу ми некакви рачуни,
некакве опомене,
а ниодкуд ријечи да ме разувјери
како нијеси био у праву
кад си посегнуо за ножем ко Серјожа.
Ове јесени и ја сањам траву
неку добру траву с оне стране ножа.
Ове јесени ни једног ни другог,
ни толико нама драгих, брате,
неко својим путем,
неко својом тугом,
сви смо и отишли у вражију матер.
Ове јесени ни мене ни тебе,
ти у гробу - ја у гарсоњери.
Наша бреза негдје сама зебе,
она што си хтио да је вјериш.
Ове јесени ни тебе ни мене,
ти у гробу - ја у гарсоњери.
Стижу ми некакви рачуни,
некакве опомене,
а ниодкуд ријечи да ме разувјери
како нијеси био у праву
кад си посегнуо за ножем ко Серјожа.
Ове јесени и ја сањам траву
неку добру траву с оне стране ножа.
Ове јесени ни једног ни другог,
ни толико нама драгих, брате,
неко својим путем,
неко својом тугом,
сви смо и отишли у вражију матер.
Ове јесени ни мене ни тебе,
ти у гробу - ја у гарсоњери.
Наша бреза негдје сама зебе,
она што си хтио да је вјериш.
Нема коментара:
Постави коментар