У Градини гроб до гроба
а у сваком по град људи,
сто гробова - сто градова
под цвијећем узалудним.
Нит га беру нити косе,
нит његују, нити газе,
нит му вјетри прах разносе,
нит га пчеле обилазе.
Само цвјета, само вене,
само вијек свој вјекује,
да тишином опомене,
да тишином одјекује.
У Градини гроб до гроба,
на два јутра земље плодне
сто гробова, сто градова
од Градине - куд год одем.
на два јутра земље плодне
сто гробова, сто градова
од Градине - куд год одем.
Нема коментара:
Постави коментар