понедељак, 7. април 2014.

Старац

Старац 


Уморан већ и мало горак
од свега што се збило и што није,
он иде тихо, корак по корак,
улицом - ко рубом провалије. 


Мало шта види и мало шта чујe
сем грозну јеку свога штапа,
како му корак заглушује
-како га с тишином неком стапа. 


Кад сједне на клупу да завара
ту збиљу коју штап одзвања,
људи помисле - он одмара,
људи помисле - старац сања. 






Нема коментара:

Постави коментар