недеља, 06. април 2014.

Писмо мојој учитељици

Писмо мојој учитељици 
(Бранивоју Ђорђевићу

Драга Госпођо учитељице,
не зачудите се овом писму касном,
подсјетише ме на Вас двије мале птице,
двије обичне птице на жици телеграфској. 


Сјетих се, знате, оних Ваших прича
пуних љубави за птице невине и слабе,
послије којих смо, због сваке праћке и камичка,
клечали дуго иза табле. 


Не замјерам Вам - далеко било,
па чак ни то што ме вукосте за уши,
све је то данас на свој начин мило
и пријатно је од тога у души. 


Ја се често сјетим тог времена давног
рата, зиме, глади, бодљикаве жице,
није, богме, тада било једноставно
научити неког да заволи птице. 


Госпођо, то је, у најмању руку,
јунаштво достојно поштовања -
учити неког љубави уз хуку
једног страшног рата, једног пропадања. 


Хвала Вам, госпођо учитељице,
и не зачудите се овом писму касном,
подсјетише ме на Вас двије мале птице,
двије обичне птице на жици телеграфској. 







Нема коментара:

Постави коментар